Ovogodišnji rad alternativnih vodiča obuhvatiće i vođenje kroz izložbu koja će biti postavljena na Kalemegdanu u periodu od 2. do 12. septembra. Radovi firentinskih umetnika koji pripremaju svoje instalacije u skladu sa sadržajem projekta Drugi pogled, služiće kao "orijentiri" (landmarks) u pripremi alternativnih vodiča.
Radovi sadrže "ključne reči" ili koncepte (poput pojmova granice, mnoštva, strpljenja), ili imaju za cilj da izmene postojeće sadržaje na Kalemegdanu i time ih učine drugačije razumljivim i drugačije pristupačnim publici.
- Michele Dantini
- Marco Mazzoni
- Lorenzo Pezzatini
- Elisa Biagini
- Dejan Atanacković
|
|
Pored svake pokrivene biste biće postavljena manja tabla, slična tablama koje sadrže botaničke informacije u parkovima, ili koje opisuju trenutno odsutni muzejski eksponat, sa slikom biste i motivacijom privremene umetničke intervencije.
«Muzej će da se rekonstruiše možda još dve godine. 2010. bi trebalo da se završi, ali sada vidiš da je to jedno gradilište. I to gradilište nas vraća na celu priču o Novom Beogradu, o gradilištu jednog drugog istorijskog terenutka. Sada, posle četrdeset godina od kada je Muzej otvoren, u toku je pokušaj da se nešto ponovo dovede u red, da se ponovo uspostavi kao jedan model kulturne institucije koja je nekada postojala i koja je tada bila, mogu slobodno da kažem, svetska institucija. Godine 1965, kada je Muzej otvoren, funkcionisala je i kao spomenik arhitekture visokog modernizma, vrhunski domet naše arhitekture koji je markirao ceo jedan kulturni prostor nekadašnje Jugoslavije.»
«Interesantno je da je toranj Sajmišta, koji je dominirao beogradskom arhitekturom, danas vrlo malen. Ako se silazi sa jednog od mostova, Gazele ili Brankovog mosta, taj negativni prostor, taj ugašeni prostor, bez svetla, deluje kao nešto što je potpuno zapušteno, skrajnuto iz pamćenja i možda je ta činjenica da je pamćenje nešto što bi trebalo na različite načine negovati, ne samo pripovestima za decu, problem s kojim se mi suočavamo kada hodamo ovim teritorijama. Na 21.000 kvadratnih metara pružali su se izložbeni prostori. Sve je to pretvoreno, i to je jedinstven slučaj u istoriji evropskih gradova uopšte, da je sajamski, izložbeni prostor korišćen kao logor.»
«Evo tu se nazire šetalište Lazara Kardenasa. Ko je bio Lazar Kardenas? Jedan latinoamerički revolucionar 60-ih, iz vremena anti-imperijalističkih revolucija. Tito, koji je bio naklonjen otporima protiv velikih sila, podržavao je revolucije koje su se dešavale '60-ih i '70-ih po svetu. Jugoslavija je to mogla da radi jer je bila veća i jača država, gde je živelo 23 miliona stanovnika, pa je mogla i da izgradi jedno ovako naselje skoro u svim gradovima bivše Jugoslavije. U Skoplju, Zagrebu, Sarajevu, Prilepu itd. U svakom bloku na Novom Beogradu, pored sadržaja koji su bili vezani za kupovinu, za obavljanje raznih potrepština, bili su izgrađeni i edukativni, zabavni sadržaji i institucije koje su služile za edukaciju.»
«Globalna mreža i neponovljivo mesto. Samo je jedno mesto i kontakt je licem u lice. Urbano mesto susreće virtuelni prostor. Mi u tom virtuelnom prostoru moramo da promovišemo urbano mesto, da promovišemo Zemun, duh mesta. To je neponovljivo, ti identiteti. Pričao sam ti o sporoj hrani. Nije samo reč o hrani, vec da usporimo malo život, da ga vežemo za neki lokalitet, za lokalnu hranu, lokalni pejzaž, lokalne biljke koje tu rastu, za neke lokalne ljude, istoriju, poeziju, muziku, za nešto š to je specifičnost. I onda je ceo svet bogastvo raznovrsnosti, proizvodnja raznovrsnosti, a ne uniformnost.»
|
BEOGRAD: DRUGI POGLED |
CMUS / OUTSIDE PROJECT
TURISTIČKA ORGANIZACIJA BEOGRADA
|